KALIFORNIJSKA PASTRMKA

Lokalni naziv:
ružičasta pastrmka
Naziv na latinskom:
Oncorhynchus mykiss
Dužina:
od 35 do 70cm
Maksimalna težina:
do 15,8 kg
Vreme mresta:
početak u rano proleće, kraj u maju

Kalifornijska pastrmka je nešto šira i snažnija od potočne pastrmke. Telo, uključujući i peraja, prekriveno je tamnim pegama (vidljivim i na leđnim, analnim i repnim perajima) i vretenasto, kao kod svih članova porodice salmonide (Salmonidae). U poređenju sa pastrmkom potočarkom ima vitkije telo prekriveno brojnijim malim krljuštima, ali i manju glavu koja se završava nešto manjim ustima. Leđa su tamnozelene boje, a po bokovima (koji ponekad srebrnasto svetlucaju) se pruža šarena linija duginih boja koja vuče na crveno, od škržnog poklopca do repne peteljke (zbog čega je u nekim jezicima zvana "pastrmka duginih boja"). Trbuh je beo, ponekad žućkast ili ružičast (otuda i naziv „ružičasta pastrmka“).

Navike, stanište, rasprostranjenost:

Poreklom je iz Severne Amerike. Na naše prostore stigla je 1893. godine kada su njome poribljene neke naše vode. Ubrzo se privikla kako u rekama tako i u jezerima, a živi životom naše potočarke. Masovno se gaji u ribnjacima uglavnom zbog toga što dobro podnosi temperaturu i do 25º. U prirodi se razmnožava samo na tačno određenim mestima. Ne zadržava se u otvorenim vodama. Manje je zahtevna od potočarke u pogledu količine i temperature vode. U nekim vodama postiže maksimalnu težinu i do 10kg. Velika je grabljivica i nasrće na sve mamce. Trofejima se smatraju i tri puta manji primerci. Prosečna lovna težina je od 200 do 900 grama. Kao mala hrani se planktonom i sitnim vodenim životinjama, a kasnije prelazi na krupniju hranu. Kad ostari, postaje grabljivica i drugoj ribi ne dozvoljava da dođe do hrane. U njoj i njenim rođacima krije se proždrljivac vrlo hitrih i gracioznih pokreta. Najduže boravi u sredini vodene površine, gde se stalno vrti u krug - čas na dnu, čas na površini, čas između dva vodena sloja. U rekama traži dublje zone i pretražuje sve skrivene kutke svog novog staništa. Kako vreme odmiče, ima tendenciju spuštanja nizvodno. Od rođenja u uzgajalištu, kalifornijske pastrmke žive zajedno, više ili manje stisnute jedna uz drugu. Kad ih puste na slobodu, ta im navika ostane. Retko žive same. Njihov instinkt grupe, koji su stekle tokom odrastanja, suviše je jak. Kada se nađu u prirodnoj sredini, jedu gotovo sve što nađu: larve i najrazličitije insekte, crve, rakove, mlađ i manje ribe. Pecaroši im nude mamce, kao što su granulati, proizvod koji najbolje poznaju jer su ga konzumirale od najranije mladosti.

Razmnožavanje:

U postojbini se razmnožava u trećoj godini života za ženke, a u drugoj godini za mužjake. Mresti se u rano proleće (mart-april), pa sve do maja, u gornjim delovima reka prema temperaturi vode (10oC do 15oC). Tada po telu dobija još izražajnije boje, tzv. mresni osip. U to vreme menja i boju mesa i dobija jači riblji miris. Izleže od 500 do 5.000 jaja. Kada ih mužjak oplodi, inkubacija traje dva do tri meseca, a ponekad i više, u zavisnosti od temperature vode. Mlađ raste brzo, hraneći se insektima i njihovim larvama. Polno je zrela između druge i treće godine kad je dugačka 20-25cm.